Futurološka škola – ne tako daleka budućnost

Daleka budućnost prebrzo je stigla do naših škola. Obrazovanje i škole u budućnosti, Možda nam je ta budućnost vec došla, a  mi se nismo spremili za nju? Obrazovanje svakako  treba da bude priprema za odredjenu budućnost.  Nasa budućnost koja je na silu postala i živi globalnu sliku sada nas usmerava na potrebe koje su takodje globalne. Corona/ stvar nam diktira model koji ćemo možda uvesti pre nego što smo planirali ili bili spremni da ,, reformisemo,, školski sistem.

Digitalizacija školskog sistema,već je počela, sada ce se steći bolji uslovi, zato što mora, a ne zatio što želimo novi obrazovni model. Pitamo se / kakvo obrazovanje treba da bude da bi odgovorilo na potrebe zivota u 21 veku..dugo smo se pitali I teoretisali, futuroloska pedagogija je bila u naučnoj fantastici..a sada …potrebe nametnute sa jedne strane epidemiološke gde ništa neće biti isto,   dovodi nas do potrebe da se digitalizujemo, da nam nastava na daljinu postane svakodnevnica.

Sa druge strane imamo realne dugogodišnje potrebe  učenika (milenijalaca) koji su prohodavali  uz kompjuter, koji razmišljaju veoma brzo I koje ovakakv dosadašnji vaspitno – obrazovni stil  usporava, nezanimliv je  i oni gube svako ineresovanje za njega. Niti su nastavnici nezanimljivi,  niti su učenici nedovoljno pametni, jednostavno škola I sedenje u skoli u ovo programirano vreme je više nego dosta provedenog vremena…pitanje je i kakvog vremena. Komenski uz svo poštovanje ovo nije mogao da predvidi, ali mi smo tu da uvidimo da 45-minutni časovi su odavno izgubili smisao koji su imali. Zašto nismo zadržali etiku i retoriku kao predmete u srednjoj školi, več odredjena deca nemaju ni jedno ni drugo, od morala do načina izražavanja.

Ako nam se zbog Corone previše brzo približila budućnost gde ce deca manje biti u školi, ne znači da ce u buduće manje učiti i da će obrazovanje propasti, više i kvalitenije će se učiti. Ukoliko se promeni globalna politika, nastavnici ce biti uključeni u celodnevni mentorski rad. Kada se promeni odredjeni drustveni kontekst stvaraju se uslovi za promene u obrazovanju. Kod nas u Srbiji reforme su oduvek išle teško, možda ce sada morati da se dese. Škola budućnosti je škola kontinuiteta, celodnevna isprepletana  formalnim i neformalnim obrazovanjem. Škola budućnosti je veoma individualizovana, ona svakog ucenika približava svojim potencijalima. Mnogi predmeti neće postojati i učenici ce imati udela u obrazovnim sadržajima tj kontrolu nad  njima koje žele a koje  ne,  jer nema potrebe za silovanjem uma.

Digitalizovana nastava sa trajanjem časova od 25min je sasvim dovoljna..deca će imati ostalo slobodno vreme za dodatne aktivnosti  i plus malo slobodnog vremena, a znamo koliko je to dragoceno. Deca ce nalaziti put do sebe. Današnjem detetu je čas od 45 min previše dug, mi živimo brzo. Ukoliko ne bude bilo odlaska u školu, nastavnička uloga ce postati mentorska. Da, da se dotaknem i psihoterapije, svako dete će imati svog psihoterapeuta da ga osvesćuje, void  kroz život u skladu sa njegovim potrebama, detetov psihološki razvojni put će biti put u kome ce se dete usmeravati ka etici, filozofiji zivota i davanju smisla onome sto uči i radi,  dobićemo svesnije, pravednije I zadovoljnije društvo. Škola budućnosti- školona corona je SADA.

Dragana Potić
pedagog i MA Geštalt terapeut

Dragana Potić

Dragana Potić je rodjena 1977 god u Zaječaru, Srbija. Osnovne studije pedagogije Filozofskog fakulteta završila je 2002 godine, a sa školovanjem je nastavila 2004 kada se zainteresovala za geštalt psihoterapiju, kada je i započela edukaciju pri Geštalt studiju za edukaciju iz psihologije škola dr.Lidije Pecotić, koji je ogranak Malteškog instituta za psihoterapiju. Master studije iz geštalt psihoterapije završila je na malteškom institutu. Član je Geštalt studija Beograd, Srpskog udruženja za Geštalt psihoterapiju, Saveza društava  psihoterapeuta Srbije, nosilac Nacionalnog sertifikata za psihoterapiju i član i nosilac  Evropskog sertifikata za gestalt psihoterapiju (EAGT).  Njena životna pitanja i  odgovori koje je tražila, baveći se pitanjem egzistencije u najširem smislu te reči tražila je kroz literaturu, pedagošku, psihološku,  filozofsku. Gestalt terapiju kombinuje sa drugim vrstama terapije kao sto je Accsess Bars tehnika I Logosinteza, sistem vodjene promene.

Duboko veruje u moć i analizu podsvesti kao načina da bolje upoznamo sebe i suočimo se i prevazidjemo mnoge ,,probleme, dileme,, i pronalazeći nove načine postojanja, živimo i razvijamo se psihološki učeći o sebi i svojim kreativnim potencijalima…sve je sklono promeni, a ponekad te promene nas mogu destabilizovati, u nama je resurs i put da pronadjemo način. Kada nadje odgovore, postavljaju se nova pitanja…i traganje se nastavlja isto tako je i u psihoterapiji kada se odlučimo za korak da podjemo sebi u susret, u sobi sa terapeutom. Ona je uspela da sva interesovanja spoji u jedan od većih ciljeva , a to je razvoj psihoterapijske misli i načina života, širenje terapijske kulture kao i da sve to pretoči u rad sa decom, adolescentima, odraslima ..

Osnovu Geštalt pristupa čine humanističke pretpostavke i filozofije egzistencije, kao i filozofije istoka..Njeno radno iskustvo kao pedagog škola omogućilo joj je uvide u to šta nedostaje našem školstvu, rad na unapredjenju trijade odnosa roditelj-dete-pedagog, mogućnost angažovanja terapeuta u školama, tako da su deca sa kojoma je radila imali tu privilegiju. Radila je 10 godina u školama kao pedagog, od toga 5 godina na Kosovu u periodu od 2005-2009god. Paralelno sa tim edukovala se sa geštalt psihoterapeuta,voli i uživa u muzici, jogi i naravno u radu sa ljudima, rastući zajedno sa njima, šireći i deleći iskustva…

Menu