Mentalna higijena/značaj prevencije

Neodgovornost prema psihičkom zdravlju neretko doprinosi razvoju neprijatnih posledica (od psihičkih poremećaja, anksioznosti, teskobe, patnje do psihosomatskih oboljenja i  kardiovaskularnih tegoba, alergijskih itd..Da li je samo neodgovornost ili nedovoljna svesnost ljudi o značaju ne samo prevencije već i promocije mentalnog zdravlja kao i lečenju poremećaja i oboljenja. Istraživanja pokazuju da svaki četvrti čovek doživi neki mentalni poremećaj tokom života. Prevazilaženje istog zavisi od individualnog kapaciteta i načina suočavanja sa stresom koji je relativan i individualan i ponekad prijatno ili neprijatno iznenadjujući.

S obzirom da je jedna od definicija mentalnog zdravlja psihološko blagostanje, što znači da je osoba u stanju da ostvaruje svoje ciljeve u skladu sa raspoloživim resursima. Da li Vi i kako sagledavate i doživljavate sebe. Na koji način prihvatate ili ne prihvatate realnost i šta radite u odnosu na to?

Prevencija i promocija mentalne higijene je zajednička primena psiholoških, socijalnih i medicinskih mera u cilju odstranjivanja štetnih činioca iz čovekovog života. Postoji više načina na ličnom planu:

  • edukacija o  temama i posećivanje radionica
  • blagovremeno traženje pomoći u situacijama koje ne možemo sami da savladamo
  • odlazak na psihoterapiju čak i kada nemamo ozbiljnih psiholoških problema, razvijanje osobina i menjanje onih aspekata ličnosti kojima nismo zadovoljni, lični razvoj i rad na sebi.

Od velike je važnosti da društvena zajednica prepozna značaj prevencije i promocije mentalne higijene jer zdravlje je najveci resurs. Na taj način ćemo prevazići i stigmatizovana uverenja o mentalnim poremećajima i oboljenjima.

Dragana Potić

Dragana Potić je rodjena 1977 god u Zaječaru, Srbija. Osnovne studije pedagogije Filozofskog fakulteta završila je 2002 godine, a sa školovanjem je nastavila 2004 kada se zainteresovala za geštalt psihoterapiju, kada je i započela edukaciju pri Geštalt studiju za edukaciju iz psihologije škola dr.Lidije Pecotić, koji je ogranak Malteškog instituta za psihoterapiju. Master studije iz geštalt psihoterapije završila je na malteškom institutu. Član je Geštalt studija Beograd, Srpskog udruženja za Geštalt psihoterapiju, Saveza društava  psihoterapeuta Srbije, nosilac Nacionalnog sertifikata za psihoterapiju i član i nosilac  Evropskog sertifikata za gestalt psihoterapiju (EAGT).  Njena životna pitanja i  odgovori koje je tražila, baveći se pitanjem egzistencije u najširem smislu te reči tražila je kroz literaturu, pedagošku, psihološku,  filozofsku. Gestalt terapiju kombinuje sa drugim vrstama terapije kao sto je Accsess Bars tehnika I Logosinteza, sistem vodjene promene.

Duboko veruje u moć i analizu podsvesti kao načina da bolje upoznamo sebe i suočimo se i prevazidjemo mnoge ,,probleme, dileme,, i pronalazeći nove načine postojanja, živimo i razvijamo se psihološki učeći o sebi i svojim kreativnim potencijalima…sve je sklono promeni, a ponekad te promene nas mogu destabilizovati, u nama je resurs i put da pronadjemo način. Kada nadje odgovore, postavljaju se nova pitanja…i traganje se nastavlja isto tako je i u psihoterapiji kada se odlučimo za korak da podjemo sebi u susret, u sobi sa terapeutom. Ona je uspela da sva interesovanja spoji u jedan od većih ciljeva , a to je razvoj psihoterapijske misli i načina života, širenje terapijske kulture kao i da sve to pretoči u rad sa decom, adolescentima, odraslima ..

Osnovu Geštalt pristupa čine humanističke pretpostavke i filozofije egzistencije, kao i filozofije istoka..Njeno radno iskustvo kao pedagog škola omogućilo joj je uvide u to šta nedostaje našem školstvu, rad na unapredjenju trijade odnosa roditelj-dete-pedagog, mogućnost angažovanja terapeuta u školama, tako da su deca sa kojoma je radila imali tu privilegiju. Radila je 10 godina u školama kao pedagog, od toga 5 godina na Kosovu u periodu od 2005-2009god. Paralelno sa tim edukovala se sa geštalt psihoterapeuta,voli i uživa u muzici, jogi i naravno u radu sa ljudima, rastući zajedno sa njima, šireći i deleći iskustva…

Изборник